School Bullying: My Story

12:18 AM

Sada kada nas je škola već uzela u svoje ruke i haotični početak kao i moje pripreme za isti se završile, vraćam se blogu! Priznajem da mi i ovo i ne ide baš od ruke, ali zaista nemam nameru da pišem neke postove samo da bih bila aktivna. No, ovu priču ponavljam već nekoliko puta budući da mi je ovo već ko zna koja pauza koju pravim i mislim da je kašnjenje i neredovno postavljanje postova postalo deo mog 'imidža'. Kada sve ovo stavimo na stranu, želim pre svega da vam čestitam na početku nove školske godine i da vam poželim da ove školske godine budete uspešniji nego ikada i istovremeno da se zabavljate više nego ikada! Kako još uvek nisam htela da se udaljim od školske tematike, danas vam pišem o jednoj prilično teškoj tematici i o nečemu što sam sigurna da smo svi preživeli samo što svi nismo svesni toga.


Kada neko kaže nasilje, stavlja previše tereta na određenu situaciju. Mnogi će pomisliti kada kažem nasilje na fizičko zlostavljanje ali znamo svi da postoji više vrsta nasilja a jedno od njih je i psihičko. Da se razumemo, nikada nisam bila u nekoj tuči i nikada me niko nije ni dotakao a kamoli nešto više, ali na psihičkom nivou, sigurna sam da smo svi prošli to. Većinom ljudi ne gledaju na to kao na vid nasilja ali, nažalost je tako.

Sve je počelo u osnovnoj školi kada smo bili deca i bukvalno nismo ni znali šta pričamo i da li će to što mi kažemo nekoga povrediti. Stalna ogovaranja i napadanje bez razloga je nešto što se svakome dešava u tom periodu. Neka deca su ta koja napadaju, neka to previše ozbiljno shvataju i svaku reč vagaju i traže njeno značenje. Ja sam jedna od tih koji svaku reč prihvata previše emotivno, ali svako od nas bi bio povređen kada vas neko konstantno napada. I posle toliko godina, i dan danas ne znam zašto sam bila meta njihovih ogovaranja, pretpostavljam da sam ih nečim nervirala, verovatno im nisam odgovarala kao pojava uopšte. Nisam osoba koja se svađa i ne znam da odgovorim ljudima kada me napadnu, još bih tada zaplakala kada god bi mi rekli nešto ružno te im je to davalo elana za nastavak. Vređali su čak i moje roditelje kada bi ih videli što mi je još teže padalo. Naravno, moje roditelje nije uopšte zanimalo mišljenje 12-ogodišnjakinja ali mene jeste. Iz dana u dan su me slamali, ja sam se trudila da sakrijem to koliko mogu (nije mi baš išlo od ruke jer bih briznula u plač svaki put).

Najviše sam ponosna na sebe što me to nije slomilo, donekle. Postoje deca koja to ne mogu da izdrže i onda se potpuno povuku i osame (u najboljem slučaju). Iako sam bila dete, znala sam da svako ko me napada bez razloga ne može biti bolji od mene, i da će postati veoma loše osobe i zavšiti daleko ispod mene. Osobe koje zaista vrede i koje su i sada veoma pozitivne i uspešne osobe to nisu radile, one su takođe bile na meti ogovaranja.

Nakon već 4 godine koje sam provela u srednjoj školi, nikada tako nešto nisam doživela i ne mogu biti srećnija zbog toga. Plašila sam da me u srednjoj čeka duplo gora situacija ali, srećom, nije! Međutim, primetila sam promene u svom ponašanju. Bila sam pre mnogo opuštenija a sada sam u konstantnom grču, plašim se kada treba nešto da uradim jer mislim da ću se osramotiti pred svima. Sa druge strane, ne pogađaju me tuđe reči više. Mada ne mogu reći da me nikako ne pogađaju, međutim sada znam da sakrijem osećanja i da se predstavljam kao hladna osoba, a kod kuće dobro razmislim o svemu što mi je neko rekao.

Znam da je ovo faza koju svi moramo preživeti. Samo je pitanje da li ćete vi biti ti koji će vršiti to nasilje ili ćete ga trpeti. Možda mislite da preterujem kada kažem nasilje jer smo tada ipak bili deca (ili smo još uvek) i da je sve to donekle deo igre, ja mislim da nije. Može mnogo da utiče na one koji to trpe i može da ima kobne posledice. Ako ste vi ti koji vršite to nasilje, iskreno ne znam šta bih vam rekla. Verujem u karmu i verujem da se sve vraća u životu, tako da razmislite unapred šta radite i kako se ponašate. Ako ste vi ti koji trpite nasilje, znajte samo da te osobe ne mogu nikada biti bolje od vas, i verujte, najbolje ćete se osećati kada uspete i ostvarite svoj cilj, i onda pogledate koliko su ispod vas oni koji su vas napadali. Verujte, sigurno će biti tako. I ne, ne želim nikome da se svetim ili da želim nešto loše, ali verujem da će se na neki način to sve vratiti. Morate izdržati jer će doći period kada će sve prestati, ako ste u srednjoj i i dalje trpite nasilje, sigurna sam da na fakultetu toga neće biti, jer se odrasli i zreli ljudi time ne bave. Nikako nemojte odustajati i tonuti, izdignite se i budite što uspešniji jer jedino tako ćete im duplo vratiti za sve uvrede.

Možda je ovo malo drugačija tema, sada želim donekle da se bavim ozbiljnijim stvarima. Ako imate neke predloge, slobodno mi pišite u komentarima.

Da li ste i vi doživeli nasilje u školi? Kako ste vi reagovali? Da li ste nešto učinili kada ste videli da neko trpi nasilje?

xx Maria ♥

  • Share:

You Might Also Like

26 comments

  1. Thank you for your comment on my blog.
    I follow you now.
    Kiss
    http://www.swisstwins.ch/

    ReplyDelete
  2. Thank you for your story! I are brave girl!

    FashionnPasion

    ReplyDelete
  3. Mislim da je serija '13 reasons why?' s razlogom objavljena, to je razlogašto bi je svi tinejdžeri trebali pogledati, jer nakon iste niko ne ostane ravnodušan. Nasilja, kako psihičkog, tako i fizičkog u školama je (nažalost) uvijek bilo, a meni je drago što si se ti izborila s tim i što te to samo ojačalo. Mislim da svi u određenim trenucima u životu, pogotovo u osnovnoj školi bivamo ismijavani, smatram da se tome što prije stati u kraj. Svaka čast na priznanju, vjerujem da ovo nije bilo lako ispričati

    Delilah's Stories | Filmtastično

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno! Ja sam sve vreme mislila na tu seriju dok sam pisala, ali sam zaboravila da je pomenem... ♥

      Delete
  4. ¡Hello!
    Beautiful photo. Great post.
    I'm your new follower.
    Follow for follow? :)
    https://aprovechalavidacadadiaa.blogspot.com.es/
    ¡Kiss!

    ReplyDelete
  5. Super post Maria! Drago mi je da si podijelila svoju priču. <3
    Pratim te. :)

    http://starshinebeauty.blogspot.hr

    ReplyDelete
  6. Great post :) Nice blouse :)

    https://fasionsstyle.blogspot.com/

    ReplyDelete
  7. Pre svega, svaka cast na hrabrosti da napises ovakav post. Ovo je tema o kojoj bi trebalo mnogo vise da se prica. Svako dozivi nasilje u toku skolovanja, u toku zivota uopste, ali je bitno na vreme se postaviti, i resiti isto. Ja sam jako temperamentna osoba, impulsivna, naprosto zivcana, sto bi rekli u narodu, ali sam veliki protivnik nasilja, i burno reagujem kada god vidim isto. Da ne duzim..Divan post.

    Visit my blog, Maleficent

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno! Slažem se da se o ovoj temi ne govori puno. Ljudi jednostavno misle da smo deca i da je to deo igre a ne shvataju koliko oybiljno ta igra može da naškodi... ♥

      Delete
  8. I follow your amazing blog!
    great post honey :)

    ReplyDelete
  9. Drago mi je da si podjelila svoju priču. Bullying je danas prevršio mjeru...

    Zaslužuju li blogeri i youtuberi titulu “idola”? moonstears

    ReplyDelete
  10. Mnogo mi je zao sto si morala da prolazis kroz to ali i drago sto si podijelila ovu pricu.
    Iskreno u mom odeljenju ima upola manje djevojvica nego djecaka. Sto je donekle bilo dobro jer smo se sve druzile i bile na neki nacin bliske, tako da nekih ogovaranja i traceva nije bilo. Ali za sve one koji su morali da se nose sa nekom vrstom nasilja mislim da im je tvoj post pomogao :)

    Ukoliko zelis posjeti moj blog
    www.darijadujovic.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno! Imaš sreće što si u takvom odeljenju i što nisi iskusila nešto ovako. ♥

      Delete
  11. Thank you for sopping by my blog and following me. I am following you now!! Great post!!!

    XOXO
    Hearty Diaries

    What about follow for follow on Instagram??
    instagram.com/hearydiariesblog

    ReplyDelete
  12. Thank you for your comment on my blog.
    I following you now.
    SimonetaBlog

    ReplyDelete